Više od milijardu dinara kasnije: Smederevo i dalje nema gde sa otpadom

 

 

Smederevo nije iznenada ostalo bez mesta za odlaganje komunalnog otpada. Današnja kriza posledica je dugogodišnjeg odlaganja odluka, probijanja rokova i ulaganja velikih iznosa javnog novca bez pravovremeno uspostavljenog sistema koji zaista funkcioniše.

Otpad je više od četiri decenije odlagan na nesanitarnoj deponiji na Godominskom polju, bez odgovarajuće zaštite zemljišta i voda. Istovremeno, u većini smederevskih sela nije postojalo ni organizovano prikupljanje otpada. U nacrtu lokalnog plana iz 2019. evidentirano je 58 divljih deponija, dok su građani preko aplikacije Pro.Tok21 za manje od dva meseca prijavili čak 68 lokacija.

 

Građani su godinama tražili osnovnu komunalnu uslugu

 

Pro.Tok21 se problemom upravljanja otpadom sistematski bavi od 2020. i 2021. godine. Organizacija je istraživala deponije, dostupnost komunalnih usluga u selima i propuste lokalnih politika, pokušavala da uspostavi dijalog sa Gradom i javnim preduzećem, a 2021. predala je i studiju isplativosti širenja mreže prikupljanja otpada na seoska područja.

Uprkos tome, stanovnici većine sela još godinama nisu imali organizovano prikupljanje otpada. Tek tokom 2025. u sistem je uključeno 18 sela, dok su Lipe, Mala Krsna, Skobalj, Osipaonica, Lugavčina, Saraorci, Šalinac, Kulič i Lunjevac prve kontejnere i redovno odnošenje počeli da dobijaju tokom 2026. godine. Pojedina smederevska sela morala su, dakle, da sačekaju četvrtinu 21. veka kako bi dobila jednu od najosnovnijih komunalnih usluga.

Promena nije došla samo kao rezultat rada institucija. U Vranovu su meštani godinama organizovali akcije čišćenja, ukazivali na divlje deponije, zahtevali kontejnere i razvijali sopstvene inicijative za kompostiranje. Njihov angažman pokazuje koliko su građani morali da budu uporni da bi dobili uslugu koju Grad treba redovno da obezbeđuje svim naseljima.

 

Transfer stanica izgrađena, ali sistem nije proradio

 

Vlada Srbije je još 2018. odredila da Smederevo komunalni otpad preko transfer stanice upućuje na Regionalnu deponiju u Pančevu. Međutim, javnosti nikada nije jasno pokazano da je pre početka gradnje zaključen operativni sporazum kojim su utvrđeni kapaciteti, količine otpada, cena prijema i transporta i odgovornost svih učesnika.

Transfer stanica se planira od 2019, a ugovor o izvođenju radova zaključen je 2023, sa rokom završetka do juna 2024. Rokovi su zatim pomerani, dok je vrednost projekta porasla na 372,87 miliona dinara. Do kraja 2025. gotovo čitav iznos bio je potrošen, ali stanica nije počela redovno da radi. I u februaru 2026, kada su je zvaničnici predstavljali kao izgrađenu, još se čekala upotrebna dozvola.

Zbog toga se nameće pitanje na osnovu kojih procena je odobreno ulaganje stotina miliona dinara pre nego što je javnosti pokazano da postoji pouzdano krajnje odredište otpada. Posebno je važno utvrditi da li je studija opravdanosti zaista proverila raspoložive kapacitete Pančeva, troškove prevoza i dugoročnu održivost čitavog sistema – ili se bavila prvenstveno opravdanošću izgradnje samog objekta.

Ovo pitanje je danas još važnije, jer podaci JKP „Higijena“ Pančevo pokazuju da su kapaciteti prve faze tamošnje sanitarne deponije tokom 2024. bili popunjeni i da je bila neophodna hitna dogradnja. Potrebno je zato utvrditi šta su Grad Smederevo i nadležno ministarstvo znali o tim ograničenjima, kada su to saznali i zbog čega transfer stanica još nije postala deo funkcionalnog sistema.

 

Godomin je zatvaran brzo, a zamena nije bila spremna

 

Dobro je što se nesanitarna deponija u Godominu konačno sanira. Ipak, način i brzina kojom su za taj posao obezbeđeni novac, izvođač i realizacija stoje u upadljivom kontrastu sa višegodišnjim kašnjenjem transfer stanice.

Prva faza sanacije Godomina, vredna približno 421 milion dinara, finansijski je gotovo potpuno realizovana, a ubrzo je ugovorena i druga faza slične vrednosti. Nasuprot tome, transfer stanica se planira od 2019, gotovo u celosti je plaćena, ali nije na vreme stavljena u funkciju.

Takav redosled opravdano otvara pitanje zašto je zatvaranje postojećeg odlagališta sprovedeno efikasnije od uspostavljanja sistema koji je trebalo da ga zameni. Potrebno je utvrditi da li su poslovi bili pravilno usklađeni, ko je procenio da Grad može da zatvara Godomin pre nego što transfer, prevoz i konačni prijem otpada budu potpuno obezbeđeni i ko snosi odgovornost za posledice takve odluke.

 

Jelen Do je posledica, a ne početak problema

 

Od oktobra 2026. komunalni otpad počeo je da se odvozi u Jelen Do, bez prethodnog obaveštavanja građana i bez javno predstavljenog pravnog osnova. Posle reakcije meštana, više od 600 potpisa i prijava građana, podneta je i krivična prijava protiv direktora JKP „Zelenilo i groblja Smederevo“ i drugih za sada nepoznatih lica. Policija, tužilaštvo i inspekcije izašli su na teren, dok eventualna odgovornost tek treba da bude utvrđena.

Jelen Do zato nije početak problema, već njegov očekivani ishod: Godomin se zatvara, gotovo 373 miliona dinara uloženo je u transfer stanicu, a Grad i dalje nema javno potvrđen, zakonit i funkcionalan put kojim otpad stiže do konačnog odredišta.

Današnja kriza nije nastala zbog nedostatka novca niti zbog toga što niko nije upozoravao na problem. Pro.Tok21, aktivni meštani sela i druge građanske inicijative godinama su ukazivali na propuste i predlagali rešenja. Kriza je nastala zato što nadležni nisu na vreme povezali prikupljanje, transfer, prevoz i konačno odlaganje otpada u jedinstven sistem.

Javnost zato mora da dobije studiju opravdanosti transfer stanice, sporazume sa Pančevom ili drugim operatorima, podatke o kapacitetima i cenama, upotrebnu dozvolu, dokaze o probnom i redovnom radu i sve odluke koje se odnose na Jelen Do.

Posle više od milijardu dinara javnih ulaganja nije dovoljno da postoje sanirana parcela i skupo plaćen objekat. Smederevu je potreban sistem koji radi – zakonito, bezbedno i javno. Sve drugo je samo premeštanje otpada i odgovornosti sa jednog mesta na drugo.